Koraci su joj sve kraci. Zastaje… Zna - sama je ispisala tempo, kao covjek koji sam sebi plete ljusturu; svako nosi jednu takvu I laze da su mu je stvorili drugi.
Ovakvim danima nije jaka, onakva kakvu je voli. Govori mu-to je samo njegova predstava o njoj. Mozda pogresna…
Takvim danima ne vidi sebe kao mjesavinu svih tih hiljadu lica kakvim je drugi vide. Takvim danima ne boji prostor sobom.
On postaje sve tisi. Ne cuje ga vise. Ni ne vidi ga… Mozda kod njega I voli tu ukrasenu predstavu o njoj. Tako pogresnu.
Ovakvim danima nije jaka, onakva kakvu je voli. Govori mu-to je samo njegova predstava o njoj. Mozda pogresna…
Takvim danima ne vidi sebe kao mjesavinu svih tih hiljadu lica kakvim je drugi vide. Takvim danima ne boji prostor sobom.
On postaje sve tisi. Ne cuje ga vise. Ni ne vidi ga… Mozda kod njega I voli tu ukrasenu predstavu o njoj. Tako pogresnu.
